Pogledao sam film LE PACHA Georges Lautnera, francuski krimić iz 1968. godine po scenariju čuvenog Michel Audiarda čiji je sin Jacques Audiard jedan od značajnijih savremenih francuskih reditelja a Michel je bio jedan od najčuvenijih francuskih scenarista i potpisnik mnogih kultnih ali i globalno prihvaćenih filmova.
LE PACHA je adaptacija romana Jean Labordea i govori o martorom policajcu kog igra Jean Gabin i čije se karakteristike u priličnojmeri iscrpljuju u ovoj podeli koji nemilosrdno i bez mnogo obaziranja na zakon želi da reši slučćaj brutalne pljačke u koju je upleten i zbog koje je ubijen njegov kolega i prijatelj.
Gabinov junak je brutalan policajac koji u svemu tome čak i nema previše šarma ili nekakve dinamike koja je krasila američke prikaze nemilosrdnih policajaca tog doba. Gabin ni ne ne pokušava da bude harizmatičan, njegov junak je namćor i u suštini mizantrop a film se odlikuje brutalnošću međuljudskih odnosa kakva se retko sreće.
Otud ni sam endgame u kome se glavni junak namerno trudi da ne uhapsi već da ubije organizatora pljačke nimalo ne odstupa od već uspostavljene klime u filmu.
Georges Lautner je veteran francuskog krimića i repertoarskog filma uopšte i on je prolazio kroz razne faze u svojoj karijeri, doticao se i sexploitationa i raznih drugih polazišta. U svakom slučaju LE PACHA u sebi objedinjuje mnoge od njegovih opsesija, tako da u filmu deo atmosfere čini muzika Serge Gainsbourga koji se i pojavljuje u filmu igrajući samoga sebe i nastupa kako uživo tako i sa nekoliko pesama na soundtracku. Po prikazu dekadentnog života, LE PACHA dosta podseća na zgroženi prikaz kontrakulture kakav nudi i COOGAN'S BLUFF Don Siegela.
Lautner je reditelj koji je snimao svašta, ponešto od toga je vrdno pažnje a LE PACHA spada među baš te naslove.
* * * / * * * *
LE PACHA je adaptacija romana Jean Labordea i govori o martorom policajcu kog igra Jean Gabin i čije se karakteristike u priličnojmeri iscrpljuju u ovoj podeli koji nemilosrdno i bez mnogo obaziranja na zakon želi da reši slučćaj brutalne pljačke u koju je upleten i zbog koje je ubijen njegov kolega i prijatelj.
Gabinov junak je brutalan policajac koji u svemu tome čak i nema previše šarma ili nekakve dinamike koja je krasila američke prikaze nemilosrdnih policajaca tog doba. Gabin ni ne ne pokušava da bude harizmatičan, njegov junak je namćor i u suštini mizantrop a film se odlikuje brutalnošću međuljudskih odnosa kakva se retko sreće.
Otud ni sam endgame u kome se glavni junak namerno trudi da ne uhapsi već da ubije organizatora pljačke nimalo ne odstupa od već uspostavljene klime u filmu.
Georges Lautner je veteran francuskog krimića i repertoarskog filma uopšte i on je prolazio kroz razne faze u svojoj karijeri, doticao se i sexploitationa i raznih drugih polazišta. U svakom slučaju LE PACHA u sebi objedinjuje mnoge od njegovih opsesija, tako da u filmu deo atmosfere čini muzika Serge Gainsbourga koji se i pojavljuje u filmu igrajući samoga sebe i nastupa kako uživo tako i sa nekoliko pesama na soundtracku. Po prikazu dekadentnog života, LE PACHA dosta podseća na zgroženi prikaz kontrakulture kakav nudi i COOGAN'S BLUFF Don Siegela.
Lautner je reditelj koji je snimao svašta, ponešto od toga je vrdno pažnje a LE PACHA spada među baš te naslove.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment