Thursday, June 3, 2010

THE FORTUNE

Pogledao sam THE FORTUNE Mike Nicholsa po scenariju Carole Eastman koji spada u red najčuvenijih holivudskih promašaja. Snimili su ga reditelj koji je imao kultni status ali ne i komercijalne hitove u tom trenutku i glumci koji su tada mogli da rade šta hoće, po kultnom scenariju koji je u jednoj fazi imao čitavih 240 strana. Rezultat je zanimljiv, i tebalo je da proče dvadesetak godina pre nego što su Braća Coen rehabilitovala ovaj film.

U suštini, nikako nije reč o izgubljenom klasiku, i ta rehabilitacija ima smisla utoliko što upravo zahvaljujući Braći Coen danas ova vrsta noir komedije stoji kao standard i dosta potrošena formula. U ono vreme, snimanje ovakvog filma od strane dve tako velike zvezde jeste bio ozbiljan iskorak.

Što se samog filma tiče, izvan koncepta, Nichols, Beatty, Nicholson i Stockard Channing svakako imaju dovoljno aduta da ovaj film nikada ne postane istinski slab ali svakako se od njih očekuje da pruže više od tek upotrebljive farse sa elementima slepstika. THE FORTUNE traje 88 minuta a čini se da je po svedenosti koncepta mogao da bude još kraći, i kao da je negde izmakla ta dimenzija koja izdvajala taj scenario.

Uprkos svemu, ovakva ekipa i ambicija čine THE FORTUNE filmom koji vredi videti i daju mu dimenziju koju samo ekipa velikog kalibra može da pruži jednom promašaju. S druge strane, THE FORTUNE se može tumačiti i kao mračniji, nezavisniji odgovor na filmove sa Newmanom i Redfordom u kome su bad boys poput Beattyja i Nicholsona pokušali da daju svoje viđenje toga i na neki način završili sa jednim hermetičnim ostvarenjem jer ih je umetnička ambicija previše ponela.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment