Reprizirao sam DAN ČETRNAESTI Zdravka Velimirovića, jednog od reditelja koji je imao značajno mesto u jugoslovenskom mejnstrimu šezdesetih i sedamdesetih da bi potom kao deo "crnogorskog klana" na FDU bio oklevetan i osporavan u celosti svog opusa iako njegov rad to ne zaslužuje.
Iako smatram i da je DOROTEJ vrhunsko delo, DAN ČETRNAESTI je verovatno Velimirovićev najbolji film, poznat po tome da je na scenariju sarađivao i Borislav Pekić. Velimirović je inače voleo da na scenarijima sarađuje sa književnicima, a DAN ČETRNAESTI se bavi temom zatvora, jednom od opsesivnih Pekićevih tema.
DAN ČETRNAESTI je film vrlo moderne strukture za vreme u kome je nastao i prati sudbinu četiri zatvorenika puštena na četrnaest dana iz zatvora, na redovno odsustvo za one koji su se dobro vladali. Svaki od njih ima probleme sa snalaženjem na slobodi - jedan zato što ga je porodica prevazišla i odbacila jer je sa odlaskom u zatvor izgubio svoje mesto u građanskom miljeu iz kog potiče; drugi jer pokušava da nađe svedoka koji će mu pomoći da dokaže da je nevin; treći je iz stare porodice prevaranata koji tokom odsustva pronalazi ženu zbog koje je spreman da se porpavi; četvrti je progonjen zločinom iz strasti koji je počinio i on mu onemogućava da normalno funkcioniše i uspostavi kontakt sa ljudima.
Sve četiri priče imaju svoje adute. Četvrta priča je možda ponajviše opterećena lirskim nabojem i formalno najkonfuznija, međutim u njoj igra Cica Perović i onda se ona uzdiže na viši nivo kroz glumu.
Velimirovićev prikaz utrobe Beograda nije naturalistički kao u Crnom talasu ili moderan kao kod Rakonjca. Velimirović je školovan na IDHECu pa ne čudi da njegov rad najviše liči na francuski film u svim mogućim inkarnacijama, od Tatija do urbane melodrame iz koje će izrasti Novi talas. Međutim, Velimirović u ovoj fazi uspeva da održi stilsku konzistentnost, i da njegov Beograd spada među ubedljivije prikaze prestonice u kinematografiji tog doba.
Što se rukopisa u vizuelnom smislu tiče, Velimirović ima izvesnih problema sa ženskom podelom gde forsira isti tip žena koje danas, sa istorijskom distancom, mogu da se pomešaju jedna sa drugom. Kad je reč o kadriranju, Velimirović ne beži od prilika da estetizuje pojedine situacije ali sve je to urađeno sa merom bez odstupanja od celovitosti filma.
U svakom slučaju, DAN ČETRNAESTI je film koji ni najzadrtiji protivnici Velimirovića, ne mogu da ospore. Svakako, on je imao veliih promašaja u karijeri, to niko ne spori, ali ima i barem dva-tri filma koja se izdvajaju, čime malo koji reditelj može da se pohvali.
* * * 1/2 / * * * *
Iako smatram i da je DOROTEJ vrhunsko delo, DAN ČETRNAESTI je verovatno Velimirovićev najbolji film, poznat po tome da je na scenariju sarađivao i Borislav Pekić. Velimirović je inače voleo da na scenarijima sarađuje sa književnicima, a DAN ČETRNAESTI se bavi temom zatvora, jednom od opsesivnih Pekićevih tema.
DAN ČETRNAESTI je film vrlo moderne strukture za vreme u kome je nastao i prati sudbinu četiri zatvorenika puštena na četrnaest dana iz zatvora, na redovno odsustvo za one koji su se dobro vladali. Svaki od njih ima probleme sa snalaženjem na slobodi - jedan zato što ga je porodica prevazišla i odbacila jer je sa odlaskom u zatvor izgubio svoje mesto u građanskom miljeu iz kog potiče; drugi jer pokušava da nađe svedoka koji će mu pomoći da dokaže da je nevin; treći je iz stare porodice prevaranata koji tokom odsustva pronalazi ženu zbog koje je spreman da se porpavi; četvrti je progonjen zločinom iz strasti koji je počinio i on mu onemogućava da normalno funkcioniše i uspostavi kontakt sa ljudima.
Sve četiri priče imaju svoje adute. Četvrta priča je možda ponajviše opterećena lirskim nabojem i formalno najkonfuznija, međutim u njoj igra Cica Perović i onda se ona uzdiže na viši nivo kroz glumu.
Velimirovićev prikaz utrobe Beograda nije naturalistički kao u Crnom talasu ili moderan kao kod Rakonjca. Velimirović je školovan na IDHECu pa ne čudi da njegov rad najviše liči na francuski film u svim mogućim inkarnacijama, od Tatija do urbane melodrame iz koje će izrasti Novi talas. Međutim, Velimirović u ovoj fazi uspeva da održi stilsku konzistentnost, i da njegov Beograd spada među ubedljivije prikaze prestonice u kinematografiji tog doba.
Što se rukopisa u vizuelnom smislu tiče, Velimirović ima izvesnih problema sa ženskom podelom gde forsira isti tip žena koje danas, sa istorijskom distancom, mogu da se pomešaju jedna sa drugom. Kad je reč o kadriranju, Velimirović ne beži od prilika da estetizuje pojedine situacije ali sve je to urađeno sa merom bez odstupanja od celovitosti filma.
U svakom slučaju, DAN ČETRNAESTI je film koji ni najzadrtiji protivnici Velimirovića, ne mogu da ospore. Svakako, on je imao veliih promašaja u karijeri, to niko ne spori, ali ima i barem dva-tri filma koja se izdvajaju, čime malo koji reditelj može da se pohvali.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment