Thursday, January 14, 2010

EL SEGUNDO NOMBRE

Pogledao sam EL SEGUNDO NOMBRE Paco Plaze. Plaza se, po mom mišljenju, izdvojio iz čitave plejade španskih žanrovskih reditelja iz postamenabarovskog perioda i nezasluženo se nalazio u senci Jaume Balaguera sa kojim je doduše na kraju stekao svetsku slavu radeći REC. U svakom slučaju, kao u seriji PELICULAS PARA NO DORMIR i filmu ROMASANTA, Plaza nudi jedan vrlo solidan, klasičan pristup pričanju filmske priče, bez naročitih flashy detalja ali sa apsolutnim vladanjem svim potrebnim stilemama. Za razliku od Balaguerovih, Plazini filmovi bolje funkconišu na nivou celine, čak i onda kada nisu bazirana na previše atraktivnoj premisi.

EL SEGUND NOMBRE je jedna od Filmaxovih ekranizacija Ramsey Campbella koja je usledila upravo poslBalaguerovog LOS SIN NOMBRE. Iako je LOS SIN NOMBRE atraktivniji u postavci, Plazin film je znatno bolji upravo na nivou celine, vođenja priče, postavk karaktera i ritma.

Campbellova premisa kao takva nije ništa naročito. Reč je o okultnom trileru koji se manje-više bazira na seriji opštih mesta, te ako izuzmemo Balaguera, najpre bi se mogao porediti sa svojim savremenikom Miroslava Lekića LAVIRINT. Međutim, upravo u poređenju NOMBRE i LAVIRINT se vidi kako talentovan rditelj mnogo efektnije ume da savlada opšta mesta.

Ono što se može nametnuti kao problem jeste izvesna temporalno-geografska izmeštenost priče. Iako svi likovi imaju engleska imena, a neke čak i igraju engleski glumci, dakle moguće je da postoji i verzija na engleskom, iako je ova koju sam ja gledao dubbovana na španski, film se dešava na nekom nepoznatom mestu koje nije ni Engleska ni Amerika i nema jasnu geografsku odrednicu što zasigurno mesta. Po natpisima i člancima u novinama to jete neka lokacija na kojoj se koristi engleski jezik, ali se ne shvata jel to Amerika, Britanija ili Malta. Filmax je kasnije znatno bolje artikulisao svoje ambiciju da se izbori za internacionalna tržišta.

Ta geografska izmeštenost lišava film njegove atmosfere. I gubi upravo jeta koji je doveo do Amenabarovog prodora.

Drugi problem je već tradicionalna neuralgična tačka horor filma, a to je lik policajca koji celu, vrlo svedenu priču vodi u pravcu nekakve groteske ili persiflaže. Mislim da je red da se napiše jedan esej u tome u kome će se objasniti zbog čega tako masovno likovi policajaca devalviraju dostignuća horora i samo smetaju u ovoj vrsti filma pošto su retko kada dobro uklopljeni u priču. To je interesantna tema koja se retko dotiče.

U svim ostali aspektima NOMBRE je solidan i nenametljiv film, čija blaga arhaičnost rediteljskog postupka u spoju sa geografskom nedefinisanošću na kraju počinje da doprinosi ugođaju.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment