Monday, June 15, 2009

DACHIMAWA LEE

Pogledao sam DACHIMAWA LEE Seong-wan Ryooa. Od Ryooa sam prethodno gledao ARAHAN i taj film mi je bio simpatičan, čak razmišljam da ga ponovo repriziram, premda nije bio ujednačen.

DACHIMAWA LEE je Bond-spoof. Lokalni Bond-spoofovi generalno imaju tendenciju da internacionalno prepoznatljive miteme Bond-filmova spoje sa lokalnim temama, i u tome je njihova suština. Lokalni Bond-spoofovi pre svega oslonac grade na spoju visokostilizovanih Bond okolnosti sa lokalnom bizarnošću. U tom smislu, bilo mi je dosta teško da ispratim sve slojeve filma DACHIMAWA LEE jer sam siguran da je obilovao lokalnim referencama i etničkim stereotipima (Kinezi, Japanci) koje ja nisam mogao da razumem. Sasvim je moguće, dakle, da je ovaj film mnogo efektniji Korejancima nego što je bio meni.

S druge strane, kad je reč o tehničkoj egzekuciji, DACHIMAWA LEE nimalo nije ispušten kao što se čsto dešava komedijama. U tehničkom smislu, reč je o ozbiljnom repertoarskom filmu koji se može meriti sa sličnim spy spoofovima sa drugih tržišta kao što su AUSTIN POWERS ili OSS 117.

U nekim kritikama sam video da DACHIMAWA LEE referiše i na neki podžanr korejskih akcionih filmova iz sedamdesetih. Sa tim arhaičnim pravcem nisam upoznat. Možda je to pitanje za Shoza.

Upravo zato, mislim da su me nepoznavanje korejskog mentaliteta i izvesnih tradicija tamošnjeg filma u priličnoj meri hendikepirali u razumevanju ovog inače vrlo pristojnog naslova.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment