Pogledao sam jako zanimljivu islandsku sportsku gay komediju ELEVEN MEN OUT (nisam zapamtio ilsandski naslov) koja nažalost nije dovoljno smešna da bi je svi, a imajući u vidu neke mentalitetske razlike smatrali komedijom. U stvari ako želite da vam bude zaista super, bolje je da vam je ja pričam, pošto sve što se u filmu dešava nije plasirano na način koji mi percipiramo kao komediju. Film jako podseća na neki danski polu-DOGME stil, na neki statičan art-house sa dosta redundantnosti i pokušajima realističnosti tamo gde im nije mesto, no sasvim je moguće da islanđani misle da je baš takav stil duhovit.
Pa ipak, priča je toliko funny sama po sebi da mislim da film zapravo može da ima neku solidnu art-house sudbinu van granica Islanda, iako nije kadar da u potpunosti zadovolji gledaoca. Ne znam ima li MCF ovaj film na nišanu? Reynoldse?
Plot je sledeći. Islandski prvoligaški star-centarfor izlazi iz plakara i priznaje da je gej. Supruga, bivša mis islanda automatski tone još dublje u alkoholizam, sin ga grdi pošto ga u školi zezaju deca, majka pada u postelju od očaja, a iz kluba ga izbacuju. Centarfor tada počne da igra za neki amaterski klub u kome se polako okupljaji razni gej fudbaleri i oni polako postaju senzacija, između ostalog i zato što pobeđuju na utakmicama službenim rezultatom pošto niko neće da igra protiv njih. Na privatnom planu, centarfor pokušava da se potpuno prilagodi novom načinu života, nalazi dečka, ali porodica mu se raspada iznutra a u vezi ostaje frustriran...
Film nudi zaista nekoliko fenomenalnih situacija i generalno priča ima jako puno komičnog potencijala, s tim što samo u par scena zaista mogu reći da taj semi-DOGME stil zaista pomaže filmu. Ono što definitivno jeste zanimljivo jeste taj naturalizam u prikazivanju homoseksualnog snošaja koji se u kontekstu ovako high concept komedije retko sreće. I uglavnom se humor umesto iz situacija i likova crpi iz tih nekih kako stilskih tako i lokacijskih idiosinkrazija.
Mislim da bi holivudski studiji zaista sa oduševljenjem rimejkovali ovo u miljeu američkog fudbala recimo.
Konačno, ono što mi je zanimljivo jeste ta otuđenost islandske omladine koja je u ranijim filmovima bila često tema filma, a sada je prikazana kao datost, biva "pa normalno je da su deca otuđena". Mislim da je zanimljiva i upotreba metala kao muzike koju sluša sin i da taj sklop neobičnih društvenih odnosa sigurno ima snažnu refleksiju na metal sceni-ne znam šta Meho kaže na to?
* * 1/2 / * * * *
Pa ipak, priča je toliko funny sama po sebi da mislim da film zapravo može da ima neku solidnu art-house sudbinu van granica Islanda, iako nije kadar da u potpunosti zadovolji gledaoca. Ne znam ima li MCF ovaj film na nišanu? Reynoldse?
Plot je sledeći. Islandski prvoligaški star-centarfor izlazi iz plakara i priznaje da je gej. Supruga, bivša mis islanda automatski tone još dublje u alkoholizam, sin ga grdi pošto ga u školi zezaju deca, majka pada u postelju od očaja, a iz kluba ga izbacuju. Centarfor tada počne da igra za neki amaterski klub u kome se polako okupljaji razni gej fudbaleri i oni polako postaju senzacija, između ostalog i zato što pobeđuju na utakmicama službenim rezultatom pošto niko neće da igra protiv njih. Na privatnom planu, centarfor pokušava da se potpuno prilagodi novom načinu života, nalazi dečka, ali porodica mu se raspada iznutra a u vezi ostaje frustriran...
Film nudi zaista nekoliko fenomenalnih situacija i generalno priča ima jako puno komičnog potencijala, s tim što samo u par scena zaista mogu reći da taj semi-DOGME stil zaista pomaže filmu. Ono što definitivno jeste zanimljivo jeste taj naturalizam u prikazivanju homoseksualnog snošaja koji se u kontekstu ovako high concept komedije retko sreće. I uglavnom se humor umesto iz situacija i likova crpi iz tih nekih kako stilskih tako i lokacijskih idiosinkrazija.
Mislim da bi holivudski studiji zaista sa oduševljenjem rimejkovali ovo u miljeu američkog fudbala recimo.
Konačno, ono što mi je zanimljivo jeste ta otuđenost islandske omladine koja je u ranijim filmovima bila često tema filma, a sada je prikazana kao datost, biva "pa normalno je da su deca otuđena". Mislim da je zanimljiva i upotreba metala kao muzike koju sluša sin i da taj sklop neobičnih društvenih odnosa sigurno ima snažnu refleksiju na metal sceni-ne znam šta Meho kaže na to?
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment